BLOGOVANJE I FENOMEN “HEJTERA”: Kako sam naučila da razlikujem dobru kritiku od prostakluka?

BLOGOVANJE I FENOMEN “HEJTERA”: Kako sam naučila da razlikujem dobru kritiku od prostakluka?
 

IMG_0936Uživam u pisanju “off-topic” članaka i drago mi je što ste u anketi glasali za to da na blogu ponekad pišem i na teme koje nisu vezane za manikir. Znam da sa ovom i sličnim temama pomažem mnogima koji se plaše javne kritike i isključivo zbog toga ne žele da pokrenu svoj onlajn kutak. Kao i svaki bloger (a pre svega društveni naučnik), dugo sam se interesovala za fenomen koji popularno nazivaju “online haters”. Pitala sam se u kojim krugovima najčešće cirkulišu osobe koje nazivaju “hejterima”, šta je razlog takozvanog “hejta” i na koji način se on iskazuje. Nužno sam došla i do meni najznačajnijeg odgovora: kako razlikovati dobru od loše kritike odnosno konstruktivnu kritiku od nepromišljenog vređanja.

Mnogi od nas načine svoj prvi onlajn korak pravljenjem bloga i onda nastupi misao “Ok, šta sad, pa pretpostavljam da će se ljudima ovo što objavljujem svideti – umeće to da cene, nema razloga za brigu”. Naravno, svakoj iole hrabroj osobi koja je sigurna u kvalitet svog rada ni na pamet ne padne da postoji i ono, rečeno rečnikom Ratova Zvezda, “dark side” sajber prostora u koji je stupio. To Vam postaje jasno već nakon prvog negativnog komentara koji osvane na Vašoj onlajn stranici. Osećanja koja dotični komentar može izazvati zavise od očekivanja ali i od karaktera vlasnika onlajn stranice: ljutnja, smeh, nesigurnost ili ignorisanje. Kako god, svako ko Vam kaže da mu je bilo svejedno sočno Vas je slagao.

Nakon skoro tri godine provedene u blogovanju slobodno mogu da kažem da je blogovanje, koliko god to plastično zvučalo, jedna prilično dobra životna škola – škola sticanja samopouzdanja, strpljenja i poštovanja zacrtanih obaveza. Blogovanje ima karakteristike posla i sasvim je logično da za taj rad dobijete kakvo takvo priznanje, pa makar i u vidu ohrabrujućih komentara. Negativni komentari sve prethodno navedeno ruše kao kulu od karata. I eto, tako dođosmo do sveprisutne sajber polemike o “hejterima”. A, ko su zapravo “hejteri”?

Na internetu kruže raznorazne, što duhovite što naučne definicije, a jednu od najšaljivijih sam pročitala na Vukajliji: Hejteri – Ljudi koji posle svakog plusa idu na kupanje. 🙂 Šalu na stranu, “hejter-izam” je postao opšteprihvaćen obrazac ponašanja na društvenim mrežama, naročito među mlađom populacijom, i to je ono što zabrinjava. Ni stariji se ne libe da ostave “sočne” komentare, dovoljno je pročitati ispod članka bilo kojeg poznatijeg internet medija.

Hejter je jednostavno nezadovoljan i ne voli. To mu je opredeljenje. On se vrlo često ni u šta ne razume do te mere da nudi rešenje, ali zato kritikuje, a neretko i vređa i podsmeva se. (…) “Ponašaj se prema drugim ljudima kako bi voleo da se oni ponašaju prema tebi” za njih ne važi. Strongman “Hejteri kao elementarna nepogoda”- B92 blog

Koliko se slažem, toliko se i ne slažem sa pomenutim citatom. Ne smatram da je to opredeljenje – barem ne većini, ali da čovek u momentima nezadovoljstva i moralne krize anonimno izusti par onlajn uvreda na račun nekog, to svakako da. Malo li je nezadovoljstva u Srbiji? Internet je dušu dao za filtriranje kriznih momenata, kada pojedinci “opletu” po nečemu što im se ne dopada. U ovom slučaju izuzetno cenim mišljenje psihologa i psihotarapeuta, koji su došli do kategorizacije koju sam i ja mimo njih kreirala. Potrebno je razlikovati različite vrste kritičkog mišljenja na internetu, pri čemu argumenti igraju ključnu ulogu. Argumentovana kritika nije “hejt”, i to je vrlo važno shvatiti. Drugim rečima, sve ono što Vam druge osobe ukažu u cilju poboljšanja Vašeg rada je konstruktivna kritika. Sa druge strane, destuktivna kritika se percipira iz ugla socio-patologije: ona se, u većini slučajeva, uopšte ne odnosi na Vas i Vaš rad već je isključivo “psihološko ogledalo” osobe koja je kritiku iznela. Prefiks “destruktivan” ili bolje rečeno (samo)destruktivan odnosi se na “destruktivan” profil ličnosti koja je ostavila “hejterski” komentar. Primeri konstruktivne i destruktivne kritike, komentari ostavljeni ispod mojih video tutorijala:

123355123456789

Destruktivni kritičari svoja negativna osećanja i životne frustracije projektuju spolja, i na taj način se “prazne”. Ta destruktivnost se vrlo lako prepoznaje po vokabularu i strukturi rečenica. Nažalost, to je njihov put “pražnjenja” i trebamo ga, istina prisilno, shvatiti i prihvatiti. Na kraju, pokušajte i sami da izgovorite naglas ove komentare i zamislite takav govor uživo, primetićete neverovatnu razliku!

Nakon ove spoznaje blogovanje je postalo mnogo jasnije i lakše. Nisam od ljudi koji će ići linijom manjeg otpora i zabraniti komentarisanje i ocenjivanje sadržaja na blogu i kanalu, jer to su zaista neprocenjive informacije, važne za unapređenje rada bloga i nikada ne bih lišila sebe tih informacija. Takođe, nisam ni od onih koji brišu negativne komentare, već smatram da svako treba da “izbroji do tri” pre nego ostavi “trajni pečat” na internetu u vidu negativnog komentara. Javni rad podložan je javnoj kritici. Samo, važno je praviti razliku među tipovima kritičkog mišljenja, a ona svakako postoji.

comments

  • Odličan post. Mislim da su negativni komentari neizbežni, naravno da nije lepo pročitati ih ili čuti, ali uvek ima ljudi koji ne mogu da se ne izraze na takav način. Na nama je da naučimo da ih prihvatimo, što pre to bolje. Najlakše je pobrisati takve komentare i onemogućiti ostavljanje komentara ali to ne rešava skoro ništa. Čini mi se da su to često osobe željne pažnje pa je najbolja kazna za njih ignorisanje. Sve u svemu, ako je neko zaista siguran u svoj rad i već je nešto izgradio, par negativnih komentara ne bi trebalo da nanesu štetu. 🙂

     
    • “Uvek ima ljudi koji ne mogu da se ne izraze na takav način” – upravo tako! Samopouzdanje je ključ, sigurnost u svoj rad je momenat kad se takve minorne stvari poput uvredljivih komentara prevazilaze.

       
  • Ovo si sve veoma dobro napisala. Nadam se da će pre svega mladi blogeri i youtuberi ovo pročitati i prihvatiti. Mnogo je lakše nositi se sa besmislenim pljuvanjem kada dobiješ konstruktivnu kritiku. Nego kritiku treba umeti sročiti, a ako nije najbolje sastavljena treba je prepoznati kao to što jeste, a ne protumačiti je kao pljuvku.

     
    • Donekle se slažemo. Nažalost, onom ko se ni ne potrudi da lepo sroči kritiku u većini slučajeva nije ni stalo do komentarisanja tvog rada, već je došao čisto da se “istrese”.

       
      • Pre sam imala na umu nevešto sročene komentare. Može neko da ima najbolju nameru, ali ne i kapacitet da je izrazi tako da se u internet komunikaciji shvati kako treba. Pisana reč nam ipak uskraćuje intonaciju, izraz lica i druge stvari koje nam ukazuju na ton kojim je nešto izrečeno.

         
        • O da, bilo je i takvih komentara tipa napisanih pod “caps lock” ili je rečenica sastavljena tako da deluje “grubo” tj. kao da bi se osoba svađala, što se na kraju završi sa “Izvini, nisam mislila tako…”. Zanimljivo je koliko pisana reč ume da bude loše protumačena. 🙂

           
  • Odličan post! 😀 Mada, ja hejterima ne bih dozvoljavala komentare na blogu…prosto brišem. Mislim da im se time daje legitimitet i vetar u leđa za dalje hejtovanje. Za mene je to isto što i govor mržnje, a to je nevaspitano, opasno zarazno i prosto ne treba da ima svoje mesto na internetu.

     
    • Naravno, slažem se sa tobom tj. sa osobama koje imaju takav stav, svi smo mi različiti i različito doživljavamo hejterske komentare. Ja sam odabrala način koji im ne uskraćuje da napišu to što žele. Ako će im biti lakše nakon pisanja uvreda, i meni će biti, tako da je donekle moj način vrlo human. 😀

       
  • Olivera Babić

    Tekst je skroz na mestu. Ja ostajem sa nedoumicom: šta natera zdravog, pravog mladog čoveka da uputi totalno nepoznatoj osobi, koja ne predstavlja lično sebe, već nešto što radi, tako prisnu poruku kao što je “jadna si”? Mogu da napišem “meni se ovo ne dopada”, “ja to ne bi tako”, “probala sam, ovo kod mene ne radi”… Ali što “jadna si” ako mi se ne svidi nešto što ti uradiš? PS Da ne bi ovog tvog teksta, ne bi znala da postojiš, sad odoh da gledam tutorijale.

     
    • Odgovor na to pitanje verovatno nikada nećemo saznati… Hvala na komentaru, pozdrav!

       
  • Sandra

    Uzivam u citanju tvojih off topic postova. Samo tako nastavi. Sam tekst je odlican.
    Dodala bih da osim “hejtera” postoje i “trolovi” i “flejmeri”. Anonimnost interneta okurazi takve ljude, a javno nesmeju ni da pisnu.
    Mene licno fascinira kako neko trosi svoje vreme da uopste pise takve gluposti. Bicu iskrena, kao citateljka kada procitam nesto sto mislim da je glupo, pogresno, produk nedovoljne obrazovanosti i nedovoljne informisanosti prevrnem ocima u sebi. Pomislim koja glupost, ili kako je ovo pogresno. I napustim blog ili clanak. I ne vracam se tamo vise. Ne pada mi napamet da trosim svoje vreme ili energiju da nekom objasnjavam da gresi ili da hejtujem ili trolujem. Postoji i odredjena patologija ljudi koji uporno prate i hejtuju nekoga. Mislim ako je neko meni antipatican ja ga sigurno necu vise pratiti.
    Vampy Varnish (poznata blogerka) napisala je divan odgovor hejterima u tekstu “Stop the hate”. Ako nekoga zanima moze da ga potrazi i procita.
    Meni je uvek zao sto ovakvi komentari uglavnom pogadjaju one blogerke koje su zaista kvalitetne i koje ne treba da obracaju paznju na ovakve pacijente.

     
  • Pingback: Umetnost Nail Art-a by Danijela | Priče jedne veštice()