BLOGOVANJE I FENOMEN “HEJTERA”: Kako sam naučila da razlikujem dobru kritiku od prostakluka?

IMG_0936Uživam u pisanju “off-topic” članaka i drago mi je što ste u anketi glasali za to da na blogu ponekad pišem i na teme koje nisu vezane za manikir. Znam da sa ovom i sličnim temama pomažem mnogima koji se plaše javne kritike i isključivo zbog toga ne žele da pokrenu svoj onlajn kutak. Kao i svaki bloger (a pre svega društveni naučnik), dugo sam se interesovala za fenomen koji popularno nazivaju “online haters”. Pitala sam se u kojim krugovima najčešće cirkulišu osobe koje nazivaju “hejterima”, šta je razlog takozvanog “hejta” i na koji način se on iskazuje. Nužno sam došla i do meni najznačajnijeg odgovora: kako razlikovati dobru od loše kritike odnosno konstruktivnu kritiku od nepromišljenog vređanja.

Mnogi od nas načine svoj prvi onlajn korak pravljenjem bloga i onda nastupi misao “Ok, šta sad, pa pretpostavljam da će se ljudima ovo što objavljujem svideti – umeće to da cene, nema razloga za brigu”. Naravno, svakoj iole hrabroj osobi koja je sigurna u kvalitet svog rada ni na pamet ne padne da postoji i ono, rečeno rečnikom Ratova Zvezda, “dark side” sajber prostora u koji je stupio. To Vam postaje jasno već nakon prvog negativnog komentara koji osvane na Vašoj onlajn stranici. Osećanja koja dotični komentar može izazvati zavise od očekivanja ali i od karaktera vlasnika onlajn stranice: ljutnja, smeh, nesigurnost ili ignorisanje. Kako god, svako ko Vam kaže da mu je bilo svejedno sočno Vas je slagao.

Nakon skoro tri godine provedene u blogovanju slobodno mogu da kažem da je blogovanje, koliko god to plastično zvučalo, jedna prilično dobra životna škola – škola sticanja samopouzdanja, strpljenja i poštovanja zacrtanih obaveza. Blogovanje ima karakteristike posla i sasvim je logično da za taj rad dobijete kakvo takvo priznanje, pa makar i u vidu ohrabrujućih komentara. Negativni komentari sve prethodno navedeno ruše kao kulu od karata. I eto, tako dođosmo do sveprisutne sajber polemike o “hejterima”. A, ko su zapravo “hejteri”?

Na internetu kruže raznorazne, što duhovite što naučne definicije, a jednu od najšaljivijih sam pročitala na Vukajliji: Hejteri – Ljudi koji posle svakog plusa idu na kupanje. 🙂 Šalu na stranu, “hejter-izam” je postao opšteprihvaćen obrazac ponašanja na društvenim mrežama, naročito među mlađom populacijom, i to je ono što zabrinjava. Ni stariji se ne libe da ostave “sočne” komentare, dovoljno je pročitati ispod članka bilo kojeg poznatijeg internet medija.

Hejter je jednostavno nezadovoljan i ne voli. To mu je opredeljenje. On se vrlo često ni u šta ne razume do te mere da nudi rešenje, ali zato kritikuje, a neretko i vređa i podsmeva se. (…) “Ponašaj se prema drugim ljudima kako bi voleo da se oni ponašaju prema tebi” za njih ne važi. Strongman “Hejteri kao elementarna nepogoda”- B92 blog

Koliko se slažem, toliko se i ne slažem sa pomenutim citatom. Ne smatram da je to opredeljenje – barem ne većini, ali da čovek u momentima nezadovoljstva i moralne krize anonimno izusti par onlajn uvreda na račun nekog, to svakako da. Malo li je nezadovoljstva u Srbiji? Internet je dušu dao za filtriranje kriznih momenata, kada pojedinci “opletu” po nečemu što im se ne dopada. U ovom slučaju izuzetno cenim mišljenje psihologa i psihotarapeuta, koji su došli do kategorizacije koju sam i ja mimo njih kreirala. Potrebno je razlikovati različite vrste kritičkog mišljenja na internetu, pri čemu argumenti igraju ključnu ulogu. Argumentovana kritika nije “hejt”, i to je vrlo važno shvatiti. Drugim rečima, sve ono što Vam druge osobe ukažu u cilju poboljšanja Vašeg rada je konstruktivna kritika. Sa druge strane, destuktivna kritika se percipira iz ugla socio-patologije: ona se, u većini slučajeva, uopšte ne odnosi na Vas i Vaš rad već je isključivo “psihološko ogledalo” osobe koja je kritiku iznela. Prefiks “destruktivan” ili bolje rečeno (samo)destruktivan odnosi se na “destruktivan” profil ličnosti koja je ostavila “hejterski” komentar. Primeri konstruktivne i destruktivne kritike, komentari ostavljeni ispod mojih video tutorijala:

123355123456789

Destruktivni kritičari svoja negativna osećanja i životne frustracije projektuju spolja, i na taj način se “prazne”. Ta destruktivnost se vrlo lako prepoznaje po vokabularu i strukturi rečenica. Nažalost, to je njihov put “pražnjenja” i trebamo ga, istina prisilno, shvatiti i prihvatiti. Na kraju, pokušajte i sami da izgovorite naglas ove komentare i zamislite takav govor uživo, primetićete neverovatnu razliku!

Nakon ove spoznaje blogovanje je postalo mnogo jasnije i lakše. Nisam od ljudi koji će ići linijom manjeg otpora i zabraniti komentarisanje i ocenjivanje sadržaja na blogu i kanalu, jer to su zaista neprocenjive informacije, važne za unapređenje rada bloga i nikada ne bih lišila sebe tih informacija. Takođe, nisam ni od onih koji brišu negativne komentare, već smatram da svako treba da “izbroji do tri” pre nego ostavi “trajni pečat” na internetu u vidu negativnog komentara. Javni rad podložan je javnoj kritici. Samo, važno je praviti razliku među tipovima kritičkog mišljenja, a ona svakako postoji.

Prati me ili podeli blog post: