Magic in a bottle! Istorija lakiranja noktiju + retro reklame

Magic in a bottle! Istorija lakiranja noktiju + retro reklame
 

Reklama za Cutex tintu (http://www.flickr.com/photos/nesster/)

Moja ljubav prema lakovima odvela me je jedno veče putem istraživanja istorije lakiranja noktiju. Nećete mi poverovati – preteča današnjeg laka za nokte nastala u Kini i Japanu pre gotovo 3000 godina. To je bila neka vrsta sirupa koji je tonirao nokte, a pravljen je pomoću prirodnih sastojaka, dok se boja stvarala upotrebom raznih biljaka koje su puštale pigment (podatak sa interneta). Aristokratski i najčešće nanošeni lak kroz istoriju oduvek je bio u crvenoj boji. Crvena boja je još od ranih civilizacija, od meksičkih Maja pa sve do Vizantijske imperije, projektovana kao obeležje najviše klase, i niko iz nižeg staleža nije smeo da prezentuje u javnosti bilo šta u toj boji (npr. u Vizantiji čovek nižeg staleža koji bi bio zatečen u crvenoj odori, kažnjavan je smrću). Crveni lak bio je deo kozmetičke kolekcije svih dama širom dvorskih odaja i to je razlog zbog kojeg se on danas smatra obeležjem klasike, raskoša i glamura.

Prva naznaka pojave lakova za nokte dogodila se krajem XIX veka, kada su dame nanosile tintu (mastilo) u boji, koja je zatim ostavljala diskretan ton na nokatnim pločicama. Međutim, za taj način ulepšavanje noktiju su znale samo dame visokog statusa. Već početkom XX veka, preciznije pred Prvi svetski rat, posebno se izdvojila kompanija Cutex, čije su tinte za nokte potpuno zaludele žensku populaciju. Vogue je počev od 1910. počeo da nudi uputstva o tome kako žene treba da neguju svoje nokte. (izvor/source). U modernom smislu, prvi lak je plasirala žena po imenu Mišel Menard, a zatim i kompanija Max Factor daleke 1927. godine, mada su se ti lakovi sastojali od formule sličnoj auto farbi, i bili su vrlo nepostojani (podatak sa interneta).
4f96f7c1debc4.image_
Prvi lak je plasirala upravo ona – Mišel Menard, fotografija iz 1930-ih – Mišel nosi half-moon manikir, tada najnoviji trend uređivanja noktiju (izvor/source)

Nakon njih, na moje veliko zadovoljstvo (jer njihove lakove obožavam), nove lakove je plasirao i Čarls Revson (kasnije Revlon) – 1932. godine, sa usavršenom formulom u odnosu na prethodnike (korišćeni su pigmenti umesto boje) i tada su postavljeni temelji za dalji razvoj proizvodnje lakova. Oni su učinili da lakovi budu manje prozirni i da ne ostavljaju linije nakon sušenja. Iako je fabrika nastala i plasirala lakove u takoreći najgore vreme – za vreme ekonomske krize, tzv. “Velike depresije”, Kompanija Revlon postavila je diktat kvaliteta u prvim dekadama XX veka, i posebno je zaslužna za popularizaciju lakova za nokte. (podatak sa interneta/Wikipedia). Ubrzo (kroz par godina) su im se pridružile kompanije Coco Chanel i Christian Dior. Chanel je shodno popularizaciji “male crne haljine” (little black dress) i celog njenog dizajnerskog koda, koji se bazirao na jednostavnoj eleganciji i crnoj boji, plasirala i popularizovala crni lak. Sve do II svetskog rata lakiranje noktiju nije potpuno zaživelo, a onda je odjednom zavladalo pravilo da dame ne bi trebalo da izađu u provod ili dnevnu šetnju bez ruža na usnama i laka za nokte u istoj boji (najčešće crvena i roza su bile u opticaju).

Prvi najpopularniji stil uređivanja noktiju plasiran je kasnih 1930-ih godina sa TV ekrana, od strane tada slavnih Holivudskih diva, poznatiji kao “Luna (Half moon) manicure”.

112
Džoun Kraford, proslavljena Holivudska glumica iz 1930-ih godina prošlog veka, sa half moon manikirom
(fotografija preuzeta sa interneta)
nailsdelineatorjuly33-1024x807
Holivudski Half moon manikir iz 1930-ih (izvor/source)

Twiggy4Dalje je trend u manikiru praktično pratio globalni razvoj modne industrije i njenih kodeksa. Tako je 1960-ih godina, akcenat sa crvenih noktiju i Half moon manikira pomeren na pastelne nijanse lakova, 1970-te su bile godine neutralnih nijansi, a 1980-te su, kao uostalom i cela dekada, diktirale jarke i upadljive boje, a primer su Madonini neon nokti s početka njene karijere. 1990-te su vratile u modu vamp crvenu boju na nokte; cela ta dekada bila je konformistička i diktirala je jednostavnost u odevanju (“crna haljina, crne cipele, crna pismo tašna”), stoga su crveni i crni lakovi postali ideal manikira, što je u izvesnom smislu opstalo i do današnjih dana (izvor/source). Bilo bi značajno napomenuti da su prvi takozvani nail art načinile stare Inke, crtajući po svojim noktima slike orla, njihovog zaštitnika (izvor/source), dok su veštački nokti (lepljenje tipsi na prirodne nokte) po prvi put upotrebljeni sredinom prošlog veka.

Twigi, proslavljeni Britanski model 1960-ih, iako je bila modna
 ikona te dekade, gotovo uvek je fotografisana bez laka na
noktima ili sa diskretnim lakom koji se praktično jedva nazirao.
(fotografija Izvor/source)
MADONNA. PICTURE KEN REGAN/LFINO USA
Neon trend 80-ih – Madona. Sa ovim lakom se pojavila u spotu za pesmu Borderline (klik!) (izvor/source)
Ostavljam Vas sa retro posterima i reklamama iz ženskih časopisa, uživajte! 
* Sve fotografije su preuzete sa interneta (izvor)
  Pictures downloaded from the internet (source)
 06_14_10b
2784550242_2152951014
nail-polish
25786-revlon-cosmetics-1944-lipstick-nail-polish-hprints-com
40s-cutex-ad-2
06_14_10a
60s_cartel_publicitario_ChristianDior_nailistas
80s_cartel_publicitario_NaturalWonder_nailistas
1990_catel_publicitario_maybelline_nailistas
cartel_publibitario_cutex1_nailistas
cartel_publicitario_nailistas
cartel_publicitario_Revlon_nailistas
cartel_publicitario_susanails_nailistas
ella-saca-las-uñas
l-lmnkevgbbnyxf7
tumblr_lqiken8uvo1qzdzbuo1_500

comments